Андрија Хумски/27

ТРЕЋИ ЧИН

ПОЈАВА ДЕВЕТА

ПРОМЕНА
Велика престона дворана краља Радослава у Паунама

ПОЈАВА ДЕВЕТА
Дубровачки посланици БЕРИСЛАВИЋ и МИШЕТИЋ.

БЕРИСЛАВИЋ:
За овај дан је сјајност спремљена,
Какову рстко до сад виђасмо
На двору кога краља српскога.
Са свију страна хите војводе,
И сваки води војске гомилу.
У двору журба, спрема велика,
Краљица, веле, хоће дивотно,
У сјају овај дан да прослави.
За то су зване тол'ке војводе
Из сваког краја земље краљеве.
МИШЕТИЋ:
Ал осим сјаја, осим украса,
Раскошно што га тако приправља
По обичају грчком краљица,
И осим силе, војске велике,
Около града што је полегла,
— Зар ниси ништа више видео?
БЕРИСЛАВИЋ:
И видео сам неке знакове,
И начуо сам неке гласове,
А све, што видех, што сам слушао,
Све ми на једно опет излази.
МИШЕТИЋ:
Па и то једно хајде изреци,
Кода га и ја знадем извесно.
БЕРИСЛАВИЋ:
Војводе силве, војска њихова
И народ скупа много не воле
Ни краља, јоште мање краљицу.
МИШЕТИЋ:
То њега мекост сама наводи
На путе, којим не би иикада
Мислио можда ногом крочити.
Краљица данас земљом управља.
БЕРИСЛАВИЋ:
У свему, што сам овде видео,
Ннш'о сам само једног излаза,
Властела који радо наводи.
МИШЕТИЋ:
С престола, мислиш, да га оборе?
БЕРИСЛАВИЋ:
С престола јесте њега, краљицу,
Па сјајну круну краља српскога
На главу ставе брата млађега,
Да Владислава њоме окте.
МИШЕТИЋ:
И Владислав се, мислим, подиг'о.
Увек на тајне иде зборове,
Тако сам барем нешто начуо
Од једног, што је са њим у свези,
АЛ даље ништа висам сазнао,
Скупе му бвху речи, причања.
БЕРИСЛАВИЋ:
Па нека буде, дође л' Владислав,
Дубровник с њим ће бити пријатељ.
МИШЕТИЋ:
А поврати л’ се опет Радослав,
Добије л' опет круну краљевску,
Шта мислиш, он би силан постао,
А пријатељство с њим је скнуто,
Он би нам мог'о тада постати
К’о непријатељ страшан одиста.
БЕРИСЛАВИЋ:
И за то одмах има излаза.
За тај се случај ваља спремити
У напред јоште, падне Л' Радослав.
Не плати л' главом, краљу, животом,
У Дубровник ће се, можда, сконити.
По обичају старом нашему
Прнмљен ће бити са свим краљевски
О томе не ће знати Владислав.
Са Радославом ће нама допасти
Прилика згодна цене велике,
Јер Владислав ће свашта дават’ нам,
Са Радославом да вас завади,
А Радослав ће нам обећавати,
И подвезаће се све нам чинити,
На престо српски врати л’ с’ икада.
Тако ће браћа. браћа роћена,
Отимати се, ко ће што више
За Дубровник нам мили радити.
МИШЕТИЋ:
Добра је мис‘о. хвале вредна је.
Свакако није лоше запазит’
Још сада, шта се спрема, готови,
Да 6и се могло после олако
На равну страну бродом кренути.
БЕРИСЛАВИЋ:
Све данас што се краљу доноси
Из Дубровиика, скупи дарови,
Свила и скерлет — све ће платит’ нам
Добити оне, које можемо
У таком добу стећи за себе.
МИШЕТИЋ:
Погледај, ево, где нам долази
Андрија Хумски а наш савезник.
Тол’ко се лета није видео
На сјајном двору краља српскога.
О њем се сада доста говори,
Његове мисли вредно ј’ дознати.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Андра Гавриловић, умро 1929, пре 95 година.