25.
Алеје старе
Алеје старе ... Свуд тишина гроба ...
Коров и трава покрили су стазе ...
Овдје у глухо и поноћње доба
Љубави мртве с мјесечином слазе ...
Ту древни дворац самује у грању,
Крај њега рибњак пресушен ... Без рука
Кипови ћуте у свом умирању
И старо дрвље тужно, без јаука.
О, хајд'мо даље! Хајд'мо, но у тузи!
Нек наше душе буду олтар свему
И тог распадања смисао нијему
Изразимо тихо у божанској сузи! ...
Слушај! Самрт ‘оди раширених рöка,
И умире дрвље тужно, без јаука ...
Ћигале (Лошин Мали), септембра, 1905.