Алагино злато[1]
Моли Бога Алајбеговица,
Моли Бога да роди девојку:
Лепо би јој име наденула,
Лепо име Алагино злато;
Кад би злато до воде дорасло, 5
Златну би јој видру куповала;
Кад би злато до веза дорасло,
Златан би јој ђерђев куповала,
У ђерђеву цариградско платно,
И у платну игла од мерџана. 10
И у игли венедичко злато.
Што молила, то јој Бог и дао,
Бог јој дао, родила девојку,
Лепо јој је име наденула,
Лепо име Алагино злато. 15
Кад је злато до воде дорасло,
Златну јој је видру куповала;
Кад је злато до веза дорасло,
Златан јој је ђерђев куповала,
У ђерђеву цариградско платно, 20
И у платну иглу од мерџана
И у игли венедичко злато.
То дочуо Омере једини,
Па он шаље стару милу мајку:
„Иди проси Алагино злато!" 25
Одлазила Омерова мајка,
Кад је дошла у бијеле дворе,
Божију је помоћ називала:
„Божја помоћ, Алајбеговице!"
Али седи за ђерђевом злато 30
И код злата Алајбеговица.
Мајка уста, а злато не уста;
Мајка мучи, а злато беседи:
„Што си дошла, Омерова мајко?
Ти[2] не можеш добити менека, 35
Не може ми твој Омер једини,
Не може ми ни мој слуга бити,
А ти, нено, Омерова мајко,
Не можеш ми ни слушкиња бити,
А камо ли Омер мени војно, 40
И ти, мајко, мени свекрвица!”
То је мајки и потешко било,
Љута шеће своме б’јелу двору.
Далеко је Омер угледао,
Јошт даље пред њу ишетао, 45
Па он пита своју стару мајку:
„Шта ти вели Алајбеговица
И шта каже Алагино злато?"
Одговара Омерова мајка:
„Да мој сине, Омере једини, 50
Ја ушета у бијеле дворе,
Божију сам иомоћ називала —
,Божја помоћ, Алајбеговице!'
Али злато за ђерђевом везе,
Покрај злата стара мила мајка. 55
Мајка уста, а злато не уста;
Мајка мучи, а злато беседи:
„Што си дошла, Омерова мајко?
Ти не можеш добити менека,
Не може ми твој Омер једини, 60
Не може ми ни мој слуга бити,
А ти, нено, Омерова мајко,
Не можеш ми ни слушкиња бити,
А камо ли Омер мени војно,
И ти, нено, мени свекрвица!” 65
Плану момче Омере једини,
Горе шеће на танану кулу,
Па узима три листа артије —
Једну пише, па у ветар баца,
Другу пише, на ватру је баца, 70
Трећу пише, за појас задева:
„Гини, вени, Алагино злато,
Гини, вени, док мени не дошла!”
Кад је било ноћи у поноћи,
Али иде Алагино злато, 75
Зазвекета прстеном на врати:
„Устај горе, Омерова нено,
Устај горе и отвори врата;
Ако ли ми не отвориш врата,
Ја ћу теби умрети на врати!” 80
Одговара Омере једини:
„Ид' одатле, Алагино злато,
Не можем ти ја ни слуга бити,
Моја мајка ни слушкиња твоја,
А камоли Омер теби војно, 85
И мајка му твоја свекрвица!”
Док је Омер речи говорио
И док мајка отворила врата,
Дотле злато остало на врати.
‘Вако свуда горд се поносио 90
И поноса рогове ломио!
(АСАНУ, бр. 8552/257, XV, 2, бр. 45).
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
