Alagino zlato[1]
Moli Boga Alajbegovica,
Moli Boga da rodi devojku:
Lepo bi joj ime nadenula,
Lepo ime Alagino zlato;
Kad bi zlato do vode doraslo, 5
Zlatnu bi joj vidru kupovala;
Kad bi zlato do veza doraslo,
Zlatan bi joj đerđev kupovala,
U đerđevu carigradsko platno,
I u platnu igla od merdžana. 10
I u igli venedičko zlato.
Što molila, to joj Bog i dao,
Bog joj dao, rodila devojku,
Lepo joj je ime nadenula,
Lepo ime Alagino zlato. 15
Kad je zlato do vode doraslo,
Zlatnu joj je vidru kupovala;
Kad je zlato do veza doraslo,
Zlatan joj je đerđev kupovala,
U đerđevu carigradsko platno, 20
I u platnu iglu od merdžana
I u igli venedičko zlato.
To dočuo Omere jedini,
Pa on šalje staru milu majku:
„Idi prosi Alagino zlato!" 25
Odlazila Omerova majka,
Kad je došla u bijele dvore,
Božiju je pomoć nazivala:
„Božja pomoć, Alajbegovice!"
Ali sedi za đerđevom zlato 30
I kod zlata Alajbegovica.
Majka usta, a zlato ne usta;
Majka muči, a zlato besedi:
„Što si došla, Omerova majko?
Ti[2] ne možeš dobiti meneka, 35
Ne može mi tvoj Omer jedini,
Ne može mi ni moj sluga biti,
A ti, neno, Omerova majko,
Ne možeš mi ni sluškinja biti,
A kamo li Omer meni vojno, 40
I ti, majko, meni svekrvica!”
To je majki i poteško bilo,
Ljuta šeće svome b’jelu dvoru.
Daleko je Omer ugledao,
Jošt dalje pred nju išetao, 45
Pa on pita svoju staru majku:
„Šta ti veli Alajbegovica
I šta kaže Alagino zlato?"
Odgovara Omerova majka:
„Da moj sine, Omere jedini, 50
Ja ušeta u bijele dvore,
Božiju sam iomoć nazivala —
,Božja pomoć, Alajbegovice!'
Ali zlato za đerđevom veze,
Pokraj zlata stara mila majka. 55
Majka usta, a zlato ne usta;
Majka muči, a zlato besedi:
„Što si došla, Omerova majko?
Ti ne možeš dobiti meneka,
Ne može mi tvoj Omer jedini, 60
Ne može mi ni moj sluga biti,
A ti, neno, Omerova majko,
Ne možeš mi ni sluškinja biti,
A kamo li Omer meni vojno,
I ti, neno, meni svekrvica!” 65
Planu momče Omere jedini,
Gore šeće na tananu kulu,
Pa uzima tri lista artije —
Jednu piše, pa u vetar baca,
Drugu piše, na vatru je baca, 70
Treću piše, za pojas zadeva:
„Gini, veni, Alagino zlato,
Gini, veni, dok meni ne došla!”
Kad je bilo noći u ponoći,
Ali ide Alagino zlato, 75
Zazveketa prstenom na vrati:
„Ustaj gore, Omerova neno,
Ustaj gore i otvori vrata;
Ako li mi ne otvoriš vrata,
Ja ću tebi umreti na vrati!” 80
Odgovara Omere jedini:
„Id' odatle, Alagino zlato,
Ne možem ti ja ni sluga biti,
Moja majka ni sluškinja tvoja,
A kamoli Omer tebi vojno, 85
I majka mu tvoja svekrvica!”
Dok je Omer reči govorio
I dok majka otvorila vrata,
Dotle zlato ostalo na vrati.
‘Vako svuda gord se ponosio 90
I ponosa rogove lomio!
(ASANU, br. 8552/257, XV, 2, br. 45).
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
