Љуба избавља Марка
Хоџа виче на белој џамији,
Марко шета по белој калдрми,
Па говори хоџа од џамије:
„Чујеш море, Марко каурине!
„Ходи ’вамо у белу џамију, 5
„Ходи ’вамо, овде да клањамо!“
Мука стаде Краљевићу Марку,
Машио је своју десну руку,
Извадио камен од калдрме,
Па се метну оџи на џамију,— 10
Мртав хоџа од минаре паде,
За њим паде половин’ минаре.
Дотрчаше цариградски Турци,
Ухватише Марка Краљевића,
Па га носе право на вешала, 15
Хоће, богме, да обесе Марка,
У суботу а према недељи.
Ал’ говори Краљевићу Марко:
„Чујете ли, цариградски Турци!
„Дајте мени дивит и хартију, 20
„Да напишем једну ситну књигу,
„Да је пратим мојој старој мајци,
„Да ће те ме, млада, обесити.“
Отпустише њему десну руку,
Дадоше му дивит и хартију, 25
Те ми пише ону ситну књигу;
Не пише је својој старој мајци,
Но је пише својој вериој љуби:
„Чујеш ли ме, моја верна љубо!
„Да обучеш рухо калуђерско, 30
„И да туриш капу камилавку,
„Да с’ учиниш младо калуђерче,
„Да ујанеш доброг Шарца мога,
„И да узмеш пушке кубурлије,
„Да опашеш сабљу димискију, 35
„Па да дођеш право на вешала.“
Како јој је Марко написао,
Тако она, млада, учинила:
Обукла је рухо калуђерско,
Турила је капу камилавку, 40
Турила је пушке кубурлије,
Опасала сабљу димискију,
Па отишла право на вешала
У суботу, а према недељи.
Далеко је опазио Марко, 45
Па се моли Марко Краљевићу:
„Пустите ми моје беле руке,
„Да с’ пољубим с црним калуђером,
„Па ме одмах обесиге, млада.“
Пустише му цариградски Турци, 50
Пустише му обе беле руке.
Не љуби се с калуђером Марко,
Но дохвати њему остру сабљу,
Па се маши на лево, на десно,
Те посече цариградске Турке, 55
Па ујаха доброг коња Шарца,
Тури љубу коњу насобице,
Оде Марко своме белом двору.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
