Ljuba izbavlja Marka
Hodža viče na beloj džamiji,
Marko šeta po beloj kaldrmi,
Pa govori hodža od džamije:
„Čuješ more, Marko kaurine!
„Hodi ’vamo u belu džamiju, 5
„Hodi ’vamo, ovde da klanjamo!“
Muka stade Kraljeviću Marku,
Mašio je svoju desnu ruku,
Izvadio kamen od kaldrme,
Pa se metnu odži na džamiju,— 10
Mrtav hodža od minare pade,
Za njim pade polovin’ minare.
Dotrčaše carigradski Turci,
Uhvatiše Marka Kraljevića,
Pa ga nose pravo na vešala, 15
Hoće, bogme, da obese Marka,
U subotu a prema nedelji.
Al’ govori Kraljeviću Marko:
„Čujete li, carigradski Turci!
„Dajte meni divit i hartiju, 20
„Da napišem jednu sitnu knjigu,
„Da je pratim mojoj staroj majci,
„Da će te me, mlada, obesiti.“
Otpustiše njemu desnu ruku,
Dadoše mu divit i hartiju, 25
Te mi piše onu sitnu knjigu;
Ne piše je svojoj staroj majci,
No je piše svojoj verioj ljubi:
„Čuješ li me, moja verna ljubo!
„Da obučeš ruho kaluđersko, 30
„I da turiš kapu kamilavku,
„Da s’ učiniš mlado kaluđerče,
„Da ujaneš dobrog Šarca moga,
„I da uzmeš puške kuburlije,
„Da opašeš sablju dimiskiju, 35
„Pa da dođeš pravo na vešala.“
Kako joj je Marko napisao,
Tako ona, mlada, učinila:
Obukla je ruho kaluđersko,
Turila je kapu kamilavku, 40
Turila je puške kuburlije,
Opasala sablju dimiskiju,
Pa otišla pravo na vešala
U subotu, a prema nedelji.
Daleko je opazio Marko, 45
Pa se moli Marko Kraljeviću:
„Pustite mi moje bele ruke,
„Da s’ poljubim s crnim kaluđerom,
„Pa me odmah obesige, mlada.“
Pustiše mu carigradski Turci, 50
Pustiše mu obe bele ruke.
Ne ljubi se s kaluđerom Marko,
No dohvati njemu ostru sablju,
Pa se maši na levo, na desno,
Te poseče carigradske Turke, 55
Pa ujaha dobrog konja Šarca,
Turi ljubu konju nasobice,
Ode Marko svome belom dvoru.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
