* * *
Љуба змаја огњенога
Змај полеће с мора на Дунаво,
И понесе под крилом ђевојку,
Под другијем рухо ђевојачко.
Када змају додијала жеђа,
Пушта злато у зелену траву, 5
Оде злато за гору на воду,
Кад на воду три дилбера млада:
Један вели: да је уфатимо!
Други вели: да је обљубимо!
Трећи вели: да је упитамо! 10
Чија ј' сека, чија ј' ли љубовца?
Отидоше, па је упиташе.
Она њима тихо проговара:
„Ја сам сеја змај огњена Вука,
„А љубовца огњевита змаја.“ 15
Кад зачуше три дилбера млада,
Студене јој воде зафатили.
Оде злато двору бијеломе,
И однесе студене водице.
Да напоји змаја огњевита. 20
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 148.
