Јунаку украдене моћи од помоћи
0001 Кулу гради Сењанин Иване
0002 Покрај мора од б’јела мрамора,
0003 У висину од девет тавана,
0004 У ширину од десет одаја;
0005 У зидове лозу усадио,
0006 Која цвјета свакога мјесеца,
0007 Плода дава сваке недјељице.
0008 А под кулом мермерли-авлија,
0009 У авлији жутица наранча,
0010 Под наранчом топлица тамница,
0011 Под тамницом ливада зелена,
0012 Куд се пасу коњи Иванови.
0013 То се чудо надалеко чуло,
0014 За то чуо царе Сулејмане,
0015 Па он сједе, б’јелу књигу пише
0016 А на руке Иве Сењанина:
0017 „Богом побре, Иве Сењанине!
0018 Чуо јесам, а видио нисам,
0019 Да си л’јепу кулу саградио
0020 Покрај мора од б’јела мрамора,
0021 У висину на девет тавана,
0022 У ширину на десет одаја;
0023 У зидове лозу усадио,
0024 Која цвјета свакога мјесеца,
0025 Плода дава сваке недјељице.
0026 А под кулом мермерли-авлија,
0027 У авлији жутица наранча,
0028 Под наранчом топлица тамница,
0029 Под тамницом ливада зелена,
0030 Куда пасу твоји коњи врани.
0031 Даруј мени своје дворе б’јеле,
0032 Или ми их даруј, ил продавај!
0033 Ако ми их даровати не ћеш,
0034 Даровати, јали продавати,
0035 Надај ми се у недјељу прву
0036 Са хиљаду младих јаничара!”
0037 Кад Ивану б’јела књига дође,
0038 Књигу штије и на њу се смије,
0039 Ону штије, другу отписује
0040 А на руке цара честитога:
0041 „О мој царе, мили господаре!
0042 Све истина, што ти људи кажу,
0043 Да сам л’јепу кулу саградио
0044 Покрај мора од б’јела мрамора,
0045 Ма ти не дам моје дворе б’јеле,
0046 Нит ћу дати, нит ћу продавати.
0047 Не бојим се тебе, честит царе,
0048 Нити тебе, нити јаничара,
0049 Док су мени моћи од помоћи
0050 И светиње Крижарице Јеле
0051 И три длаке у жуту перчину”.
0052 Када цару б’јела књига, дође,
0053 Књигу штије, другу отписује.
0054 Не шаље је Сењанин Ивану,
0055 Нит је шаље Ивановој мајци,
0056 Већ је шаље љуби Ивановој:
0057 „Кумо моја, љубо Иванова!
0058 Кради Иви, свому господару,
0059 Кради њему моћи од помоћи,
0060 И светињу Крижарице Јеле,
0061 И три длаке из жута перчина!
0062 Шаљи мени, цару честитому,
0063 Не ћеш остат Сењкиња влахиња
0064 Већ царица, велика госпоја!”
0065 Кад јој младој б’јела књига дође,
0066 Књигу штије и на њу се смије;
0067 Краде Иви, своме господару,
0068 Краде њему моћи од помоћи,
0069 И светињу Крижарице Јеле,
0070 И три длаке из жута перчина,
0071 Па то шаље цару честитоме.
0072 Кад се царе моћи добавио,
0073 Сакупио хиљаду Турака,
0074 Све Турака, младих јаничара,
0075 Па он поде двору Иванову,
0076 Б’јеле му је дворе опсједнуо.
0077 Кад ујутро јутро освићало,
0078 Зове Иве сестру Анђелију:
0079 „Анђелијо, моја секо драга!
0080 Ти се скочи на ноге лагане,
0081 Па повири на прозорје куле,
0082 Гледај, секо, прико ведра неба,
0083 Је ли зора, је л’ се расвануло,
0084 Је ли мјесец над пучину дошо?”
0085 Кад је сека брата разумила,
0086 Одмах она на ноге скочила,
0087 Повирила на прозорје куле.
0088 Не гледала прико ведра неба
0089 Већ гледала под бијеле дворе:
0090 Силну она угледала војску,
0091 Па се враћа у бијеле дворе
0092 Па Ивана брата дозивала:
0093 „Ајме, Иве, мој рођени брате!
0094 Силна војска под бијелим двором
0095 Силна војска цара честитога!”
0096 Кад Иване секу разумио,
0097 Одмах он се на ноге скочио,
0098 Па узимље ћорду бријаткињу,
0099 Па изађе прид кулу бијелу,
0100 Па се м’јеша међу турску војску,
0101 С’јече главе једног до другога,
0102 Неколико глава одсјекао.
0103 Стаде Иве, да ће бројит главе,
0104 Па потражи моћи од помоћи,
0105 Ал му нема моћи од помоћи,
0106 Ни светиње Крижарице Јеле,
0107 Ни три длаке у жуту перчину.
0108 Кад се Иве јаду досјетио,
0109 Поврати се прид облицу кулу,
0110 Ал му била кула затворена.
0111 Зове Иве Јелу, љубу своју:
0112 „Отвор’ дворе, Јеле, љубо моја!
0113 Ево ћу ти погинути сада.”
0114 Мучи млада, ко да и не чује.
0115 И другим је путем дозивао:
0116 „Отвор’ дворе, Јеле, љубо моја!
0117 Ево ћу ти јадан погинути!”
0118 Мучи куја, ко да и не чује.
0119 И трећим је путем дозивао:
0120 „Отвор’ дворе, Јеле, љубо моја!
0121 Ево ћу ти погинути сада!”
0122 Сестрица је брата дозивала:
0123 „О мој Иве, мој премили брате!
0124 Како ће ти отворити дворе,
0125 Кад се љуби с царем у одаји?
0126 Ја бих теби дворе отворила,
0127 Ал је мене кучка затворила,
0128 Затворила у одаје моје,
0129 И за жуте косе привезала.
0130 Већ те молим, мој премили брате,
0131 Дођи мени под моје пенџере,
0132 Спустит ћу ти свилене гајтане
0133 Па се вежи око свилен-паса,
0134 Не бих ли те сека истезала!”
0135 Када Иве секу разумио,
0136 Под пенџере секи долазио;
0137 Спустила му свилене гајтане,
0138 И Иве се око паса веже,
0139 До пола га сека истезала.
0140 Кад видила љуба невјерница,
0141 Узимала ћорду бријаткињу,
0142 Па пририза свилене гајтане,
0143 Мртав Иве пода дворе паде,
0144 На ћордам’ га дочекали Турци,
0145 Не зна нитко, куд му месо врца.
0146 Тешко цвили сестра Анђелија,
0147 Л’јепа сестра Иве Сењанина.
0148 А кад види царе Сулејмане,
0149 Да је Иве био погинуо,
0150 Он оставља љубу Иванову,
0151 Па отиђе китној Анђелији,
0152 Па је њојзи тихо бесједио:
0153 „Анђелијо, секо Иванова,
0154 Отпињи ми пуце испод врата,
0155 Ја ћу теби поњке низа дојке!”
0156 Кад то чула китна Анђелија,
0157 Једном руком пуце отпињала,
0158 А другом је ћорду прихватила,
0159 Па је цару главу откинула.
0160 Кад то види невјерница љуба,
0161 Б’јегом бјежи низ кулу бијелу,
0162 За њом се је Анђе отиснула,
0163 Брзо ју је млада достигнула,
0164 Црне јој је очи извадила,
0165 Б’јеле јој је дојке проризала,
0166 Кроза ње јој провлачила руке,
0167 А најпотла главу откинула,
0168 Па срдито глави говорила:
0169 „Ето теби, куја те родила!
0170 Да си вјерна, не би погинула!”
0171 Па се враћа на горње таване,
0172 Па је цара за ноге хватала,
0173 Под бијелу кулу га бацала.
0174 Није гуја гују осветила,
0175 Што је сека брата рођенога,
0176 Свога брата Иву Сењанина!
