Junaku ukradene moći od pomoći

* * *


Junaku ukradene moći od pomoći

0001 Kulu gradi Senjanin Ivane
0002 Pokraj mora od b’jela mramora,
0003 U visinu od devet tavana,
0004 U širinu od deset odaja;
0005 U zidove lozu usadio,
0006 Koja cvjeta svakoga mjeseca,
0007 Ploda dava svake nedjeljice.
0008 A pod kulom mermerli-avlija,
0009 U avliji žutica naranča,
0010 Pod narančom toplica tamnica,
0011 Pod tamnicom livada zelena,
0012 Kud se pasu konji Ivanovi.
0013 To se čudo nadaleko čulo,
0014 Za to čuo care Sulejmane,
0015 Pa on sjede, b’jelu knjigu piše
0016 A na ruke Ive Senjanina:
0017 „Bogom pobre, Ive Senjanine!
0018 Čuo jesam, a vidio nisam,
0019 Da si l’jepu kulu sagradio
0020 Pokraj mora od b’jela mramora,
0021 U visinu na devet tavana,
0022 U širinu na deset odaja;
0023 U zidove lozu usadio,
0024 Koja cvjeta svakoga mjeseca,
0025 Ploda dava svake nedjeljice.
0026 A pod kulom mermerli-avlija,
0027 U avliji žutica naranča,
0028 Pod narančom toplica tamnica,
0029 Pod tamnicom livada zelena,
0030 Kuda pasu tvoji konji vrani.
0031 Daruj meni svoje dvore b’jele,
0032 Ili mi ih daruj, il prodavaj!
0033 Ako mi ih darovati ne ćeš,
0034 Darovati, jali prodavati,
0035 Nadaj mi se u nedjelju prvu
0036 Sa hiljadu mladih janičara!”
0037 Kad Ivanu b’jela knjiga dođe,
0038 Knjigu štije i na nju se smije,
0039 Onu štije, drugu otpisuje
0040 A na ruke cara čestitoga:
0041 „O moj care, mili gospodare!
0042 Sve istina, što ti ljudi kažu,
0043 Da sam l’jepu kulu sagradio
0044 Pokraj mora od b’jela mramora,
0045 Ma ti ne dam moje dvore b’jele,
0046 Nit ću dati, nit ću prodavati.
0047 Ne bojim se tebe, čestit care,
0048 Niti tebe, niti janičara,
0049 Dok su meni moći od pomoći
0050 I svetinje Križarice Jele
0051 I tri dlake u žutu perčinu”.
0052 Kada caru b’jela knjiga, dođe,
0053 Knjigu štije, drugu otpisuje.
0054 Ne šalje je Senjanin Ivanu,
0055 Nit je šalje Ivanovoj majci,
0056 Već je šalje ljubi Ivanovoj:
0057 „Kumo moja, ljubo Ivanova!
0058 Kradi Ivi, svomu gospodaru,
0059 Kradi njemu moći od pomoći,
0060 I svetinju Križarice Jele,
0061 I tri dlake iz žuta perčina!
0062 Šalji meni, caru čestitomu,
0063 Ne ćeš ostat Senjkinja vlahinja
0064 Već carica, velika gospoja!”
0065 Kad joj mladoj b’jela knjiga dođe,
0066 Knjigu štije i na nju se smije;
0067 Krade Ivi, svome gospodaru,
0068 Krade njemu moći od pomoći,
0069 I svetinju Križarice Jele,
0070 I tri dlake iz žuta perčina,
0071 Pa to šalje caru čestitome.
0072 Kad se care moći dobavio,
0073 Sakupio hiljadu Turaka,
0074 Sve Turaka, mladih janičara,
0075 Pa on pode dvoru Ivanovu,
0076 B’jele mu je dvore opsjednuo.
0077 Kad ujutro jutro osvićalo,
0078 Zove Ive sestru Anđeliju:
0079 „Anđelijo, moja seko draga!
0080 Ti se skoči na noge lagane,
0081 Pa poviri na prozorje kule,
0082 Gledaj, seko, priko vedra neba,
0083 Je li zora, je l’ se rasvanulo,
0084 Je li mjesec nad pučinu došo?”
0085 Kad je seka brata razumila,
0086 Odmah ona na noge skočila,
0087 Povirila na prozorje kule.
0088 Ne gledala priko vedra neba
0089 Već gledala pod bijele dvore:
0090 Silnu ona ugledala vojsku,
0091 Pa se vraća u bijele dvore
0092 Pa Ivana brata dozivala:
0093 „Ajme, Ive, moj rođeni brate!
0094 Silna vojska pod bijelim dvorom
0095 Silna vojska cara čestitoga!”
0096 Kad Ivane seku razumio,
0097 Odmah on se na noge skočio,
0098 Pa uzimlje ćordu brijatkinju,
0099 Pa izađe prid kulu bijelu,
0100 Pa se m’ješa među tursku vojsku,
0101 S’ječe glave jednog do drugoga,
0102 Nekoliko glava odsjekao.
0103 Stade Ive, da će brojit glave,
0104 Pa potraži moći od pomoći,
0105 Al mu nema moći od pomoći,
0106 Ni svetinje Križarice Jele,
0107 Ni tri dlake u žutu perčinu.
0108 Kad se Ive jadu dosjetio,
0109 Povrati se prid oblicu kulu,
0110 Al mu bila kula zatvorena.
0111 Zove Ive Jelu, ljubu svoju:
0112 „Otvor’ dvore, Jele, ljubo moja!
0113 Evo ću ti poginuti sada.”
0114 Muči mlada, ko da i ne čuje.
0115 I drugim je putem dozivao:
0116 „Otvor’ dvore, Jele, ljubo moja!
0117 Evo ću ti jadan poginuti!”
0118 Muči kuja, ko da i ne čuje.
0119 I trećim je putem dozivao:
0120 „Otvor’ dvore, Jele, ljubo moja!
0121 Evo ću ti poginuti sada!”
0122 Sestrica je brata dozivala:
0123 „O moj Ive, moj premili brate!
0124 Kako će ti otvoriti dvore,
0125 Kad se ljubi s carem u odaji?
0126 Ja bih tebi dvore otvorila,
0127 Al je mene kučka zatvorila,
0128 Zatvorila u odaje moje,
0129 I za žute kose privezala.
0130 Već te molim, moj premili brate,
0131 Dođi meni pod moje pendžere,
0132 Spustit ću ti svilene gajtane
0133 Pa se veži oko svilen-pasa,
0134 Ne bih li te seka istezala!”
0135 Kada Ive seku razumio,
0136 Pod pendžere seki dolazio;
0137 Spustila mu svilene gajtane,
0138 I Ive se oko pasa veže,
0139 Do pola ga seka istezala.
0140 Kad vidila ljuba nevjernica,
0141 Uzimala ćordu brijatkinju,
0142 Pa pririza svilene gajtane,
0143 Mrtav Ive poda dvore pade,
0144 Na ćordam’ ga dočekali Turci,
0145 Ne zna nitko, kud mu meso vrca.
0146 Teško cvili sestra Anđelija,
0147 L’jepa sestra Ive Senjanina.
0148 A kad vidi care Sulejmane,
0149 Da je Ive bio poginuo,
0150 On ostavlja ljubu Ivanovu,
0151 Pa otiđe kitnoj Anđeliji,
0152 Pa je njojzi tiho besjedio:
0153 „Anđelijo, seko Ivanova,
0154 Otpinji mi puce ispod vrata,
0155 Ja ću tebi ponjke niza dojke!”
0156 Kad to čula kitna Anđelija,
0157 Jednom rukom puce otpinjala,
0158 A drugom je ćordu prihvatila,
0159 Pa je caru glavu otkinula.
0160 Kad to vidi nevjernica ljuba,
0161 B’jegom bježi niz kulu bijelu,
0162 Za njom se je Anđe otisnula,
0163 Brzo ju je mlada dostignula,
0164 Crne joj je oči izvadila,
0165 B’jele joj je dojke prorizala,
0166 Kroza nje joj provlačila ruke,
0167 A najpotla glavu otkinula,
0168 Pa srdito glavi govorila:
0169 „Eto tebi, kuja te rodila!
0170 Da si vjerna, ne bi poginula!”
0171 Pa se vraća na gornje tavane,
0172 Pa je cara za noge hvatala,
0173 Pod bijelu kulu ga bacala.
0174 Nije guja guju osvetila,
0175 Što je seka brata rođenoga,
0176 Svoga brata Ivu Senjanina!


Izvor

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/6. Junačke pjesme (historijske, krajiške i uskočke pjesme), knjiga deveta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1940.