Јован пустињак
| ←Ноћ у пустињи | Јован пустињак Писац: Милета Јакшић |
Христос на путу→ |
1. Рибизле
Сурови аскет што је место круха
Јео скакавце — што је уништаво
Плот многострасну за живот духа,
У пустињи је на камену спаво.
Ал и камен му беше ложе меко...
Једанпут простре тело своје голо
На џбун некакви јалов, трње неко
Што га је пекло, ко иглице боло.
Па кад постељу трновиту ману,
На њој остави крви своје росу —
А кад сунце грану,
Трн се црвеним, слатким плодом осу...
2. Кресница
Бубици једној клонуше крила
У лету (жега је била) —
Те паде на путању
Куд ће Он проћи...
Он је сретне
И сажали се на њу...
И, да је склони, узе је, метне
На цвет пустињски украј пута,
Цвет што је нико из песка жута.
А када жега дневна мину
И паде вео ноћи црне —
Бубица с цвета прне —
И као бледа варница сину.
Извор
уреди
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.
|