Jovan pustinjak
| ←Noć u pustinji | Jovan pustinjak Pisac: Mileta Jakšić |
Hristos na putu→ |
1. Ribizle
Surovi asket što je mesto kruha
Jeo skakavce — što je uništavo
Plot mnogostrasnu za život duha,
U pustinji je na kamenu spavo.
Al i kamen mu beše lože meko...
Jedanput prostre telo svoje golo
Na džbun nekakvi jalov, trnje neko
Što ga je peklo, ko iglice bolo.
Pa kad postelju trnovitu manu,
Na njoj ostavi krvi svoje rosu —
A kad sunce granu,
Trn se crvenim, slatkim plodom osu...
2. Kresnica
Bubici jednoj klonuše krila
U letu (žega je bila) —
Te pade na putanju
Kud će On proći...
On je sretne
I sažali se na nju...
I, da je skloni, uze je, metne
Na cvet pustinjski ukraj puta,
Cvet što je niko iz peska žuta.
A kada žega dnevna minu
I pade veo noći crne —
Bubica s cveta prne —
I kao bleda varnica sinu.
Izvor
uredi
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 89 godina.
|