Јерко Шкрипало3/5
| ←Шена четврта | Јерко Шкрипало Писац: Непознати аутор Шена пета |
Шена шеста→ |
ЈЕРКО: Ход’ овамо, Јељена Рогоева; јеси ли ми нашла ко ми је покро вино?
ВИЛЕНИЦА: Госпару, сву сам ноћ трудјела цијећ тега посла и метала хамалије, и не могући наћ ништа, заспах под онезијем орахом на води. Ту ми се приказа така прилика каква је у тега човјека ту и дје говори и хита руку с Катом Јагодом &.
ЈЕРКО: Cazzo, велик си ми пелаг [морску пучинуј одкрила: крастит вино и говорит с Катом Јагодом! Да реци ми, је ли ти се снјело да је је пољубио, уштинуо али што друго?
ВИЛЕНИЦА: Није, госпару; ои тијаше, ма му она не да.
ЈЕРКО: Orsù, кад је тако, вуците га јарца и пса некрштена Самаритана уобор међу праце, и наби’те му бокаглије од маске на ноге, да не утече, докле дође ронда да га поведе у тамницу. Чинићу га ужећ у пакљеној бачви.
МЕРДОХАИН: Ecc. [= Eccellentissimo, пресвијетли] Sig., клечим ти па коqена, не учини те срамоте синагози! Ја нијесам крив од овега ништа — све ти лажу! Што ће ријети scribi, rabbini e sacerdoti et il nostro Rab & [књижевници, учитељи н свећеници и наш Раб...]?
ЈЕРКО: Лупежу, ашашине [разбојниче], са свом синагогом и с гетом! — ја ћу вас кјаришкат враголове! — Одведите га најбрже гдје сам ти реко. Мало ми гучула не паде, но душу моју! ослободио сам се толике пасијони [муке]. — Ход’мо, Прхуне, да ми се промијенит. — А ти, добра жено, пођи збогом; кад ми донесу оно воднице, послаћу ти вас дроп и њеке цревље ветхе за плату.
Референце
уреди
