Јерко Шкрипало2/3
| ←Шена друга | Јерко Шкрипало Писац: Непознати аутор Шена трећа |
Шена четврта→ |
ЈЕРКО: Cazzo, Прхуне, дебото се смркло; нијесам нигда овако слатко спо ко данаска.
ПРХУН: Мислиш, госпару, сладунижат, то и спиш слатко; и ја бих тако, да имам поћ у аманце.
ЈЕРКО: Ах, маријолу, смијем се, кад ми дође на памет она од пуха. Ма ну ми реци, ко је они машкар? што ће ово бит? да ми није ко дошо вино крастит? Ну, виђ ко је.
ПРХУН: Госпару, мени колач а теби пудар у врећи.
ЈЕРКО: Пудар у врећи?! Tradimento in botega [издајство у дућану]! Да што му је то у руци јарцу?
ПРХУН: Вентриг, госпару; сикуро су му, ко и теби, клинци.
ЈЕРКО: Амо га досмуца’ курвина магарца!
ПРХУН: Ево ти га, госпару.
ЈЕРКО: Дигни му ти вентриг и ту врећу с главе.
ПРХУН: Госпару, не могу — задјела му се за роге, а по ране боре једва одмрсих.
ЈЕРКО: Курвин овне, што си им с том врећом чинит и с тезијем вентригом?
МИЛЕТА: Ево, госпару, вабијах њеке чурлине који ми су рекди да хабе цекине.
ЈЕРКО: Које чурлине, јарче? које цекине? Ти ме си покро! са[д] ти ћу вас ови вентриг обит око главе, или конфеса’ [исповједи], јарче, што си намислио. (Бије га.)
МИЛЕТА: Ајмех, ајмех! помага’, не удара’!
ПРХУН: Удри, госпару, удри јаче.
МИЛЕТА: Ајмех, ајмех! приби ми леђа! не ударај по врату.
ЈЕРКО: Амо, јарче, да ми придаш конат од вина; а ти Прхуне. чека’ ту докле дођу јемачице.
Референце
уреди
