Jerko Škripalo2/3
| ←Šena druga | Jerko Škripalo Pisac: Nepoznati autor Šena treća |
Šena četvrta→ |
JERKO: Cazzo, Prhune, deboto se smrklo; nijesam nigda ovako slatko spo ko danaska.
PRHUN: Misliš, gosparu, sladunižat, to i spiš slatko; i ja bih tako, da imam poć u amance.
JERKO: Ah, marijolu, smijem se, kad mi dođe na pamet ona od puha. Ma nu mi reci, ko je oni maškar? što će ovo bit? da mi nije ko došo vino krastit? Nu, viđ ko je.
PRHUN: Gosparu, meni kolač a tebi pudar u vreći.
JERKO: Pudar u vreći?! Tradimento in botega [izdajstvo u dućanu]! Da što mu je to u ruci jarcu?
PRHUN: Ventrig, gosparu; sikuro su mu, ko i tebi, klinci.
JERKO: Amo ga dosmuca’ kurvina magarca!
PRHUN: Evo ti ga, gosparu.
JERKO: Digni mu ti ventrig i tu vreću s glave.
PRHUN: Gosparu, ne mogu — zadjela mu se za roge, a po rane bore jedva odmrsih.
JERKO: Kurvin ovne, što si im s tom vrećom činit i s tezijem ventrigom?
MILETA: Evo, gosparu, vabijah njeke čurline koji mi su rekdi da habe cekine.
JERKO: Koje čurline, jarče? koje cekine? Ti me si pokro! sa[d] ti ću vas ovi ventrig obit oko glave, ili konfesa’ [ispovjedi], jarče, što si namislio. (Bije ga.)
MILETA: Ajmeh, ajmeh! pomaga’, ne udara’!
PRHUN: Udri, gosparu, udri jače.
MILETA: Ajmeh, ajmeh! pribi mi leđa! ne udaraj po vratu.
JERKO: Amo, jarče, da mi pridaš konat od vina; a ti Prhune. čeka’ tu dokle dođu jemačice.
Reference
uredi
