Јаквинта/46

Јаквинта
Писац: Драгутин Илић
ПОЈАВА V

ПОЈАВА V
Долази ДОБРОСЛАВ.

ДОБРОСЛАВ (с’ врата):
Ко је?
I РАЗБОЈНИК:
Ми.
ДОБРОСЛАВ:
Шта ћете овде?
I РАЗБОЈНИК:
Ми знамо шта ћемо, а и извршићемо оно што хоћемо.
ДОБРОСЛАВ:
О, с' вашег лица ја већ погађам
За што сте дошли!
I РАЗБОЈНИК:
Из тога изводим да си паметан човек, а као такав нећеш се ваљда противити краљичиној наредби.
ДОБРОСЛАВ:
Разбојници!
Ваша је душа у крв огрезла!
На кога руку подижете ви?
Негдашњег краља да убијете?
I РАЗБОЈНИК:
Охо! Овај говори као поп! Дрште га! Та му придика ништа не ваља!
ДОБРОСЛАВ:
Даље од мене'
Зар срца ваша не осећају
Крвавог дела страшне трагове?
Или сте можда заборавили
Да Господ, с’неба, на вас погледа
Спремајућ казну вашим душама!
Не, ваша срца нису камена!
Ја видим ево како ћутите,
Несрећу моју осећате ви!
И нашто вама живот, моја крв?
Да ли на душу да је примите!
Шта скривих вама кажите ми сад?
Ил' пустог блага можда хоћете?
О, ја га имам, поклонићу вам
И више, више, него Јаквинта,
За ово дело што вам обећа!
I РАЗБОЈНИК:
Жалосно здраво жалосно! Ама опрости. Ми смо само извршиоци краљичиног закона.
ДОБРОСЛАВ:
Њеног закона?
Она вас лаже, није закон то,
Беснила њеног то је само ћуд!
I РАЗБОЈНИК:
Закона! Закона! Или како хоћеш, тек ми морамо. Држите га! (Пођу да га ухвате.)
ДОБРОСЛАВ (отима се):
Даље, зверови!
Недотичите руком крвавом
Онога, који је круну носио!
I РАЗБОЈНИК:
Којешта! После Јаквинте, можда ћу и ја круну понети. Храбро јунаци! (Хватају га за рамена.)
Огањ овамо. (Увуку га у ћелију.)
I РАЗБОЈНИК (из ћелије):
Тако! само га добро држите.
Јошт мало па смо готови. Небој се, светли краљу! Онај који је круну изгубио нека нежали за очима. (Доброслав јаукне.)
I РАЗБОЈНИК:
Сад смо готови, пуштајте га (Излази на сцену.)
ДОБРСЛАВ (За њим излази и хвата га):
Зликовче ! моје очи!
I РАЗБОЈНИК (отисне га од себе):
Даље слепче. Бесниш, као да смо ти живот узели? хе мој брајко, и то бих волео него ли вешала, која млоге очекују.
II РАЗБОЈНИК:
Хајдмо ми смо своје свршили! (Оду.)
ДОБРОСЛАВ (сам):
Светлости! Свстлости!

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.