Jakvinta/46

Jakvinta
Pisac: Dragutin Ilić
POJAVA V

POJAVA V
Dolazi DOBROSLAV.

DOBROSLAV (s’ vrata):
Ko je?
I RAZBOJNIK:
Mi.
DOBROSLAV:
Šta ćete ovde?
I RAZBOJNIK:
Mi znamo šta ćemo, a i izvršićemo ono što hoćemo.
DOBROSLAV:
O, s' vašeg lica ja već pogađam
Za što ste došli!
I RAZBOJNIK:
Iz toga izvodim da si pametan čovek, a kao takav nećeš se valjda protiviti kraljičinoj naredbi.
DOBROSLAV:
Razbojnici!
Vaša je duša u krv ogrezla!
Na koga ruku podižete vi?
Negdašnjeg kralja da ubijete?
I RAZBOJNIK:
Oho! Ovaj govori kao pop! Dršte ga! Ta mu pridika ništa ne valja!
DOBROSLAV:
Dalje od mene'
Zar srca vaša ne osećaju
Krvavog dela strašne tragove?
Ili ste možda zaboravili
Da Gospod, s’neba, na vas pogleda
Spremajuć kaznu vašim dušama!
Ne, vaša srca nisu kamena!
Ja vidim evo kako ćutite,
Nesreću moju osećate vi!
I našto vama život, moja krv?
Da li na dušu da je primite!
Šta skrivih vama kažite mi sad?
Il' pustog blaga možda hoćete?
O, ja ga imam, pokloniću vam
I više, više, nego Jakvinta,
Za ovo delo što vam obeća!
I RAZBOJNIK:
Žalosno zdravo žalosno! Ama oprosti. Mi smo samo izvršioci kraljičinog zakona.
DOBROSLAV:
Njenog zakona?
Ona vas laže, nije zakon to,
Besnila njenog to je samo ćud!
I RAZBOJNIK:
Zakona! Zakona! Ili kako hoćeš, tek mi moramo. Držite ga! (Pođu da ga uhvate.)
DOBROSLAV (otima se):
Dalje, zverovi!
Nedotičite rukom krvavom
Onoga, koji je krunu nosio!
I RAZBOJNIK:
Koješta! Posle Jakvinte, možda ću i ja krunu poneti. Hrabro junaci! (Hvataju ga za ramena.)
Oganj ovamo. (Uvuku ga u ćeliju.)
I RAZBOJNIK (iz ćelije):
Tako! samo ga dobro držite.
Jošt malo pa smo gotovi. Neboj se, svetli kralju! Onaj koji je krunu izgubio neka nežali za očima. (Dobroslav jaukne.)
I RAZBOJNIK:
Sad smo gotovi, puštajte ga (Izlazi na scenu.)
DOBRSLAV (Za njim izlazi i hvata ga):
Zlikovče ! moje oči!
I RAZBOJNIK (otisne ga od sebe):
Dalje slepče. Besniš, kao da smo ti život uzeli? he moj brajko, i to bih voleo nego li vešala, koja mloge očekuju.
II RAZBOJNIK:
Hajdmo mi smo svoje svršili! (Odu.)
DOBROSLAV (sam):
Svetlosti! Svstlosti!

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 98 godina.