ЈЕСЕЊЕ ЈЕ...
Јесење је време
Издисање свуд,
Олујина бесна ,
Тера своју ћуд.
Не видим од сунца
Ни једини зрак,
Таман што нам сване
Већ је опет мрак.
По небу облака
Жалостиви гред,
У њима близанци —
И киша и лед.
Ко ј' саде на путу
Ван огњишта свог,
И тога је доста
Покарао бог.
Но мени је добро...
Ја сам под кровом,
На гвозденом, тврдом
На кревету свом.
На постељи болан
Лежим цео дан,
Нико ми не буни
Мој убоги стан.
Пуне су ми црне
Очи сузама,
Пуно ми је срце
Лаким песмама.
Ал' не могу, тужан,
Запевати сад.
Да ме мало мине
Мој големи јад.
Тек једини гласак
Гусле танане,
Да ме чује срце
Лепе драгане.
Да ме чује дика
Како тугујем,
Како ли за њоме
Јаде јадујем!
Ад' гусле ми ћуте,
Ка' ледени кам —
Убиће ме туга,
Убиће ме срам.
Та ја више не знам
Ни певати — — хој —!
Ала си ме прокл'о
Драги боже мој!
