JESENjE JE...
Jesenje je vreme
Izdisanje svud,
Olujina besna ,
Tera svoju ćud.
Ne vidim od sunca
Ni jedini zrak,
Taman što nam svane
Već je opet mrak.
Po nebu oblaka
Žalostivi gred,
U njima blizanci —
I kiša i led.
Ko j' sade na putu
Van ognjišta svog,
I toga je dosta
Pokarao bog.
No meni je dobro...
Ja sam pod krovom,
Na gvozdenom, tvrdom
Na krevetu svom.
Na postelji bolan
Ležim ceo dan,
Niko mi ne buni
Moj ubogi stan.
Pune su mi crne
Oči suzama,
Puno mi je srce
Lakim pesmama.
Al' ne mogu, tužan,
Zapevati sad.
Da me malo mine
Moj golemi jad.
Tek jedini glasak
Gusle tanane,
Da me čuje srce
Lepe dragane.
Da me čuje dika
Kako tugujem,
Kako li za njome
Jade jadujem!
Ad' gusle mi ćute,
Ka' ledeni kam —
Ubiće me tuga,
Ubiće me sram.
Ta ja više ne znam
Ni pevati — — hoj —!
Ala si me prokl'o
Dragi bože moj!
