ЈЕСАМ ЛИ ВАМ?...
Јесам ш вам, мила браћо,
Јоште у памети?
Ил' сте већ заборавили
Онај данак свети?
Онај данак, оно вече
Када нам је Јаша
И свирао и певао
Поред пуни чаша?
Пуне чаше... пуно срце.
Ђаволаста сека...
Да слатко је оно вече
Било по менека.
Ал' вече је одлетило,
А вас нема туди,
А срдашце ојађено
Да пукне у груди.
Кад ћемо се, мили друзи,
Опет да видимо,
Да певамо, да пијемо,
Да се веселимо?
Ил' кад ће се укинути
Моје туговање?
Ил' кад ће се прекинути
Тешко самоваае?
Самовање? Није, није!
Ја нисам без друга:
У црнини поред мене
Седи црна туга.
Црна туга, тешки јади
На болани груди,
Што вас нема, добра браћо,
Баш никако туди.
Није овде радосг моја,
Верена ми дика!...
Да тешко је, врло, врло
Тешко је меника!
Али зато ако мајка
За мене запита,
Реците јој: „Хвала богу
Здраво живи Мита!"
