JESAM LI VAM?...
Jesam š vam, mila braćo,
Jošte u pameti?
Il' ste već zaboravili
Onaj danak sveti?
Onaj danak, ono veče
Kada nam je Jaša
I svirao i pevao
Pored puni čaša?
Pune čaše... puno srce.
Đavolasta seka...
Da slatko je ono veče
Bilo po meneka.
Al' veče je odletilo,
A vas nema tudi,
A srdašce ojađeno
Da pukne u grudi.
Kad ćemo se, mili druzi,
Opet da vidimo,
Da pevamo, da pijemo,
Da se veselimo?
Il' kad će se ukinuti
Moje tugovanje?
Il' kad će se prekinuti
Teško samovaae?
Samovanje? Nije, nije!
Ja nisam bez druga:
U crnini pored mene
Sedi crna tuga.
Crna tuga, teški jadi
Na bolani grudi,
Što vas nema, dobra braćo,
Baš nikako tudi.
Nije ovde radosg moja,
Verena mi dika!...
Da teško je, vrlo, vrlo
Teško je menika!
Ali zato ako majka
Za mene zapita,
Recite joj: „Hvala bogu
Zdravo živi Mita!"