Ђул-ђулија, под ђулом заспала

* * *

[Ђул-ђулија, под ђулом заспала]

Ђул Ђулија под ђулом заспала,^[1]
ђул се рони, на лице гу пада,
будеше гу њена мајка,
будећи ј гу тихо говорила:
„Дик се, ћерко, дик се, ђул-Ђулијо, 5
тебе иде девет барјамака,
тебе ваља десет бошчилака”.
„Чу ли мене, моја стара мајко:
поклон оцу зелена кадива,
поклон тебе алчеле бићурка, 10
поклон брату ножи оковани,
а снашици инџи белезици,^[2]
а за мене, за живота мога,
нити дара, ни Омера млада,
у мене је друго злато, мајко” 15
То изрече Ајкуна девојка,
то изрече а душу испусти.^[3]

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg

---

Референце

1. Место зиспа.
2. Место белезиџи.
3. Место душицу пусти ставили смо душу испусти.

Варијанте

Вар.: Милојевић, II, 280; Јастребов, стр. 366; Бован, р., 38, 463, 1035, 1558; Вук, I, 381.

Песма из Милојевићеве збирке

• II/270. Ђул Ђулија под Ђулом зиспа

Извор

• Владимир Бован, Косовско-Метохијске народне песме у збирци М.С. Милојевића, Јединство, Приштина, 1975., стр. 169.