Đul-đulija, pod đulom zaspala

* * *

[Đul-đulija, pod đulom zaspala]

Đul Đulija pod đulom zaspala,^[1]
đul se roni, na lice gu pada,
budeše gu njena majka,
budeći j gu tiho govorila:
„Dik se, ćerko, dik se, đul-Đulijo, 5
tebe ide devet barjamaka,
tebe valja deset boščilaka”.
„Ču li mene, moja stara majko:
poklon ocu zelena kadiva,
poklon tebe alčele bićurka, 10
poklon bratu noži okovani,
a snašici indži belezici,^[2]
a za mene, za života moga,
niti dara, ni Omera mlada,
u mene je drugo zlato, majko” 15
To izreče Ajkuna devojka,
to izreče a dušu ispusti.^[3]

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg

---

Reference

1. Mesto zispa.
2. Mesto belezidži.
3. Mesto dušicu pusti stavili smo dušu ispusti.

Varijante

Var.: Milojević, II, 280; Jastrebov, str. 366; Bovan, r., 38, 463, 1035, 1558; Vuk, I, 381.

Pesma iz Milojevićeve zbirke

• II/270. Đul Đulija pod Đulom zispa

Izvor

• Vladimir Bovan, Kosovsko-Metohijske narodne pesme u zbirci M.S. Milojevića, Jedinstvo, Priština, 1975., str. 169.