Za njekom jur gorom, livada gdi staše
* * *
Za njekom jur gorom, livada gdi staše,
lip junak pod borom trudan počivaše.
Jedna vil tuj milo cvitje stav sve braše
ter njemu na krilo ljubko ga sipaše.
Njoj samoj kon skuta jak zmija iz kruga
toj plaha košuta proteče iz luga.
Komu vil tuj zače u riči prem mile:
stan' gori, junače, uzmi luk i strile.
Bojniče hrabreni, ako zvir ustrili,
hoću da s' ti meni ljubovnik moj mili,
to li je griješiti uzbude stril tvoja,
pobratim na sviti da mi si, hoću ja.
Tuj junak priskoči ter hitro iz krovi
vili toj na oči brzu zvir ulovi,
ka vidiv stvar onuj, gdi vojnik zvir ubi,
pristupi naglo tuj ter njega poljubi
i š njim raj drag tvore poda mu uza nj stav
što dragu drag more poklonit za ljubav.
U slasti sad slovi, er vridno jes, reče,
tko dobar lov lovi, da dobar dar steče.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|
