За њеком јур гором, ливада гди сташе
* * *
За њеком јур гором, ливада гди сташе,
лип јунак под бором трудан почиваше.
Једна вил туј мило цвитје став све браше
тер њему на крило љубко га сипаше.
Њој самој кон скута јак змија из круга
тој плаха кошута протече из луга.
Кому вил туј заче у ричи прем миле:
стан' гори, јуначе, узми лук и стриле.
Бојниче храбрени, ако звир устрили,
хоћу да с' ти мени љубовник мој мили,
то ли је гријешити узбуде стрил твоја,
побратим на свити да ми си, хоћу ја.
Туј јунак прискочи тер хитро из крови
вили тој на очи брзу звир улови,
ка видив ствар онуј, гди војник звир уби,
приступи нагло туј тер њега пољуби
и ш њим рај драг творе пода му уза њ став
што драгу драг море поклонит за љубав.
У сласти сад слови, ер вридно јес, рече,
тко добар лов лови, да добар дар стече.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|
