* * *
[Potopi se barka divojačka]
Potopi se barka divojačka,
ispod Senja grada bijeloga,
sve divojke kraje ufatiše,
leh ne more mudra Mandaljena:
„Ki bi mane s kraja ufatio, 5
njegova bi verna ljuba bila!"
To začuje čoban od ovaca,
pa prifrče ruke do lakata,
pa prifrče noge do kolena,
pa mi trčl va to sinje more: 10
„Daj, divojko, ča si obećala!"
„„Ča ne vidiš na moru mornare,
leh me peljaj va tu crnu goru,
onde ljubi koliko ti drago.""
Kad su došli va tu crnu goru: 15
„Ča ne vidiš va gore čobana,
već me peljaj va to polje ravno,
onde ljubi koliko ti drago!"
Kad su došli va to polje ravno:
„Ča ne vidiš na polju orače, 20
leh me peljaj mojoj miloj majki,
doma su mi sve bile kamare,
onde ljubi koliko ti drago!"
Kad su došli k njenim belim dvorin’;
mlada je šla va bele kamare, 25
a mtad čoban pred dvorom ostaše:
„Svaki neka bude proklet junak,
ki veruje mlajahnoj divojki!"
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Olinko Delorko, O nekolikim inačicama poznate hrvatske romance "Vozila se šajka mala barka", Zbornik za narodni život i običaje, Knj. 42. (1964), str. 80.
„Lukava Mandalena", Narodne pesme, Čakavske, Kolo, knjiga IX, 1853, str. 74.
