* * *
[Потопи се барка дивојачка]
Потопи се барка дивојачка,
испод Сења града бијелога,
све дивојке краје уфатише,
лех не море мудра Мандаљена:
„Ки би мане с краја уфатио, 5
његова би верна љуба била!"
То зачује чобан од оваца,
па прифрче руке до лаката,
па прифрче ноге до колена,
па ми трчл ва то сиње море: 10
„Дај, дивојко, ча си обећала!"
„„Ча не видиш на мору морнаре,
лех ме пељај ва ту црну гору,
онде љуби колико ти драго.""
Кад су дошли ва ту црну гору: 15
„Ча не видиш ва горе чобана,
већ ме пељај ва то поље равно,
онде љуби колико ти драго!"
Кад су дошли ва то поље равно:
„Ча не видиш на пољу ораче, 20
лех ме пељај мојој милој мајки,
дома су ми све биле камаре,
онде љуби колико ти драго!"
Кад су дошли к њеним белим дворин’;
млада је шла ва беле камаре, 25
а мтад чобан пред двором осташе:
„Сваки нека буде проклет јунак,
ки верује млајахној дивојки!"
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Олинко Делорко, О неколиким иначицама познате хрватске романце "Возила се шајка мала барка", Зборник за народни живот и обичаје, Књ. 42. (1964), стр. 80.
„Лукава Мандалена", Народне песме, Чакавске, Коло, књига IX, 1853, стр. 74.
