Pjesan IV (Saltijer slovinski)

Pjesan IV
Писац: Игњат Ђурђевић



Pjesan IV

Prosi u njoj višnje milosrdje; nuka umrle na dobrotu; kara nevjerne i po sebi svjedoči pokoj unutrnji od pravednijeh.


* * *


   Kad god zazvah ime svoje,
bog, mâ pravda, uslišî me
i razpregnu srce moje
tiesno jadim neizbrojnime.
   Ah smiluj se i sad meni. 5
о priliepa diko od nebi.
ter usliši glas molbeni
i mê suze pri potrebi.
   О umrli, dokle ćete
usioni srcem biti? 10
Čemu ćete sjene klete
i laživi sviet ljubiti?
   Boga htjejte, boga ištite,
znajuć da tko privišnjemu
posvećen je, čudnovite 15
dare prima sveđ po njemu.
   Tiem, er čistu mû požudu
posvetih mu, htjenje i misli,
plač moj čuje, kad god budu
najveće me tuge stisli. 20
   Srčite se na vrlinu
grieha, kî vas s neba odmeće.
Bješte propas i krivinu
i nemojte griešit veće.
   Misô, kâ vam na um doći 25
bude u srcu ter prostre se,
izkušajte i u samoći,
u ložnicah skrušite se.
   Svak ufanje svo'e postavi
vječnu u ljubav, ka vas ište; 30
prikažite vjerni i pravi
njoj od srca svetilište.
   Vele mnozi, pakla gori.
srnuć sliepi put poraza:
„Odkud znamo što jes gori? 35
tko nam rajska dobra ukaza?"
   Ah toj za znat, od razloga
dosta 'e čovjek da ne bježi,
kiem, kô zrakom lica tvoga,
nas, о stvorče, zabilježî. 40
   Ter otajstva pokli od tega
znanje mi si podô očito,
о moj raju, vrhu svega
radujem se plemenito.
   Oni biesne van načina, 45
er ti uzmnožî njih odveće
plodom svojieh od baština
i nestavne darim sreće.
   A ja trajuć mir priblagi
s tobom vernieh ljudî u broju, 50
prigrlit ću sanak dragi
vazda tihom u pokoju.
   Sâm ti, о ćaćko milostivi,
mene utvrdî sred ufanja,
da pri svakoj suprotivi 55
mê se srce u te uklanja.
   Ocu, sinu, duhu — trima,
jedna hvala, čas i dika,
kô bî. kô jes. kô bit ima
od početka do vik vikâ.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.