PJESAN 156
Gospođe pridraga, jedina ma vilo,
tko ve ti što slaga na mene nemilo,
tere se proć meni razgnjevi po taj put
tvoj ures ljuveni, da mi je poginut'?
Ne znaš li od koga, gospođe, još doba 5
imaš me za tvoga i slugu i roba?
Koju toj stvorih zled, ter takoj od mene
odnosiš tvoj pogled, i dike ljuvene?
Jeda li satvorih proć tebi do danas
najmanji koji grih? reci mi, molim vas. 10
Smjerno te još molju, ništor mi ne potaj,
neka se daj bolju, gospođe, za grieh taj.
Nu tako da sam živ, naći ćeš, da nigdar
niesam ti bio kriv najmanju jednu stvar.
Za toj te molim sad, ne čin' da prie roka 15
umirem tebe rad bez moga uzroka;
neg da ja pribivam u tvojoj milosti,
i s tobom uživam do smrti radosti.
