Pastir, ki duge dni pati zla ljuvena
* * *
Pastir, ki duge dni pati zla ljuvena
sjedeći u sjeni od dubja zelena,
i videć, da mu stvor van djela ne griješi,
u taki on govor svoj jezik izdriješi:
o ti, ka na svit saj ljubav nam porodi,
ostaviv vječni raj, po komu ti hodi,
vazda ću činit ja, uz tvoj dom prisveti
da budeš od cvitja svaki broj vidjeti;
i nosit na tvoje toj divno kamen'je
od stada sve moje najprvo rođen'je,
uzrokom pokoli od tvoga plamena
mnome se poboli moja vil ljuvena,
i meni ne brani pod granam dubja stav
nje ures izbrani uživat za ljubav.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|