Пастир, ки дуге дни пати зла љувена
* * *
Пастир, ки дуге дни пати зла љувена
сједећи у сјени од дубја зелена,
и видећ, да му створ ван дјела не гријеши,
у таки он говор свој језик издријеши:
о ти, ка на свит сај љубав нам породи,
оставив вјечни рај, по кому ти ходи,
вазда ћу чинит ја, уз твој дом присвети
да будеш од цвитја сваки број видјети;
и носит на твоје тој дивно камен'је
од стада све моје најпрво рођен'је,
узроком поколи од твога пламена
мноме се поболи моја вил љувена,
и мени не брани под гранам дубја став
ње урес избрани уживат за љубав.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|