| 157. pesma Pjesni razlike
|
O vilo ti, koja pod tvu vlas stavi me
* * *
O vilo ti, koja pod tvu vlas stavi me,
kadgod moj celov ja sadružim s tvojime,
duša ma izide iz srca veselo,
ter pake tuj pride od usti na čelo,
i tuj ti kroz tuj slas, jak da se otravi,
uzdiše svaki čas veselo s ljubavi,
kroz slasti medene ka ju tač zamrsi,
da hoće studene ostavit me prsi,
za u te pak tvoje (ranam svim za nać lik)
uljesti, u koje veselit mni se vik.
Nu za cijeć er onaj odluka, pod ku jes
stavljena na svit saj, za slidit tvoju čes;
kroz nidnu jur satvar ne da joj, mene van
da može ikadar živiti čas jedan.
Ustavi stupaj svoj uzdišuć, nu paka
ukaže, koli njoj mučna je stvar taka,
koja joj svim na svit brani, jak sobome,
da živit i umrit ne može s tobome.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|
