| 157. песма Пјесни разлике
|
О вило ти, која под тву влас стави ме
* * *
О вило ти, која под тву влас стави ме,
кадгод мој целов ја садружим с твојиме,
душа ма изиде из срца весело,
тер паке туј приде од усти на чело,
и туј ти кроз туј слас, јак да се отрави,
уздише сваки час весело с љубави,
кроз сласти медене ка ју тач замрси,
да хоће студене оставит ме прси,
за у те пак твоје (ранам свим за наћ лик)
уљести, у које веселит мни се вик.
Ну за цијећ ер онај одлука, под ку јес
стављена на свит сај, за слидит твоју чес;
кроз нидну јур сатвар не да јој, мене ван
да може икадар живити час један.
Устави ступај свој уздишућ, ну пака
укаже, коли њој мучна је ствар така,
која јој свим на свит брани, јак собоме,
да живит и умрит не може с тобоме.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|
