Nigda ti oganj moj ne ktjeh ja odkriti
* * *
Nigda ti oganj moj ne ktjeh ja odkriti,
ki kroz plam ljuti svoj sve me ište spržiti,
bojeć se toga dil za hudu čes moju,
da ne bih razgnjivil kakogod svis tvoju,
ka bi stvar bil' uzrok, od šta svak bljude se,
da većma moj prijerok uzmnožit bude se;
nu veće trpiti ne moguć ovi jad
silan sam ja riti liposti tvojoj sad:
o cvite gizdavi, u meni čuju, znaj,
rad tvoje ljubavi, gdi sve mrem na svit saj
i ne imam radosti ja ine na sviti,
neg kad tve liposti gdi budem viditi.
Molju te, čin' za toj za skratit me trude,
prid tobom uzdah moj da mjesto nać bude.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|
