Нигда ти огањ мој не ктјех ја одкрити
* * *
Нигда ти огањ мој не ктјех ја одкрити,
ки кроз плам љути свој све ме иште спржити,
бојећ се тога дил за худу чес моју,
да не бих разгњивил какогод свис твоју,
ка би ствар бил' узрок, од шта свак бљуде се,
да већма мој пријерок узмножит буде се;
ну веће трпити не могућ ови јад
силан сам ја рити липости твојој сад:
о цвите гиздави, у мени чују, знај,
рад твоје љубави, гди све мрем на свит сај
и не имам радости ја ине на свити,
нег кад тве липости гди будем видити.
Мољу те, чин' за тој за скратит ме труде,
прид тобом уздах мој да мјесто наћ буде.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|