Nesrećni ljubovnik svudi se oziru,
jeda, što ne bih vik rad vidit, zamiru.
Misal ku goji strah iskat mi sveđ čini,
s boljezni u suzah, birek stvar koje nî.
Vaj sumnjo ka moje ufanje skončavaš 5
i dobro svakoje, a zlu smrt zadavaš,
praveć mi na svakčas: „Gdi t' je vid? što dvoriš
druzime pod oblas, a ti se man moriš?
Sve pođe u ništa, i sve t' bi zaludu
tolika godišta što služi u trudu." 10
Što s' gorka tač i zla? Pođi već od mene
odkud si i došla, meu duše suđene.
Od pakla s' muka ti ka činiš da duh moj
i srce sveđ ćuti pakleni nepokoj.
Mene već ostavi, neka ja mir stečem 15
i mojom ljubavi blažen se narečem.
Meni se vil hrani i moja ima bit,
a druzi zamani žele ju moć vidit.
I za mnom samime uzdiše lijepa vil,
stiruć se, da bi me primila u svoj kril. 20
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.178, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
