Neka druzi hvale i slave

Neka druzi hvale i slave
Писац: Иван Бунић Вучић


Neka druzi hvale i slave


* * *


Neka druzi hvale i slave
   sve gospoje bijelo lice,
   ja ću dike tve gizdave
   spijevat, lijepa crničice.

Crnagarsta, ali mila,
   vesela su tvoja lica,
   ali prid njim rusa bila
   gubi ljepos i ružica.

A koja stvar na sem sviti
   vidjeće se ljepša moći
   neg Danice dvije svijetiti
   usred mraka crne noći?

O vesele moje tmine,
   u kijeh duša mâ uživa,
   o razbludne me mrkline,
   s kijeh mi bio danak siva!

Veoma ti su vaše sjeni
   moj mladosti omilile,
   veoma ti ste željnu meni
   srce i dušu osvojile.

Vi ste ugljen obljubljeni
   u kom ljubav plam razgori,
   kojijem srce željnu meni
   bez pristanka sveđer mori.

Pače zvijezde od sjevera
   ljuvenoga vi ste hoda
   po kijeh brodeć moja vjera
   ne boji se od zahoda.

Meni blaga moja sreća,
   za me trude zaplatiti,
   ovu dragu noć obeća
   da se budem pokojiti.

Druzi žele da im bude
   prije bijela dzora doći,
   drugo misli me ne žude
   negli tebe, mrkla noći.

Neka sunce utopi se
   u zapadu bez istoči,
   ištom da zrak vaš vidi se,
   meni crne vedre oči!

Mâ pjesance, muči veće,
   odveće si govorila,
   bježi zrake danje svijeće,
   u crnilu sveđ pribiva'!



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 366 година.