Na silu se djevojke ne ljube[1]
(Iz Premanture)
Vino pije Kraljeviću Marko
I s njim pije tursko momče mlado;
Vino pijuć u njem se falilo,
Da ni grada, u kem bia nije,
Ni divojke, ke ljubia nije, 5
Neg da nije mladu Mandalinu,
Nu da hoće i nju obljubiti,
Ak’ ne drugo za gorom na vodi.
Kad je Marko riči razumia,
I on grede dvoru bijelomu, 10
Pa govori seli Mandalini:
„Ne hod’, sele, za goru po vodu,
Za gorom je tursko momče mlado,
Pijuć vino se je pofalilo,
Da ni grada, u kom bia nije, 15
Ni divojke, ke ljubia nije,
Neg’ da nije tebe, Mandalino;
Al' i tebe da će obljubiti,
Ol po sili, ol po dobroj volji,
Ak’ ne drugo za gorom na vodi.“ 20
Kad je ona riči razumila,
Ona grede u bile kamare,
Pa pripaša svitlu ćordu svoju,
A na ruke sve zlatne prstene,
Vidro uzme, na vodu otide. 25
Kad je došla za goru na vodu,
Zagorom je tursko momče mlado.
Božju mu je pomoć nazivala:
„Bog pomozi, tursko momčemlado!“
„„Zdravlje Bog daj, mlada Mandalino!"" 30
„Što tu činiš, tursko momče mlado?
Si li trudan, da bi počinia,
Il' si žedan, da bi se napia,
Al' si tute za odfatat glave,
Al’ si roblje, da robiš divojke?“ 35
Crpi vidro mlada Mandalina,
Ona crpi, on joj ga izliva
I lomi joj na ruki prstenje.
„Stani s mirom, tursko momče mlado,
Da bi znao, čija sam ljubovka, 40
Gleda bi me, ostavia bi me:
Sele jesam Zmaja ognjenoga,
A ljubi sam nejaka Sekula!“
„„Ne virujem tebi, Mandalino,
Da ti jesi mlada obljubljena!““ 45
Pak ju metne i doli pod noge,
Da ju hoće mladu obljubiti.
„Stani s mirom, tursko momče mlado,
Ne ljube se na vodi divojke,
Neg’ u gori pod zelenom jelom: 50
Hodmo gori pod zelenu jelu,
Onde ćeš me obljubiti mladu!“
Kad su došli pod zelenu jelu,
Već govori mlada Mandalina:
„Boga tebi, tursko momče mlado, 55
Der pripenji vrana konja svoga,
Da ti ne bi u goru uteka.“
Privari se tursko momče mlado,
Prigne glavu za pripeti konja,
Ona trgne ćordu iza pasa, 60
Pa mu nosi glavu iza vrata!
Onda glavi mrtvoj progovara:
„Tako bilo svakomu junaku,
Koji ljubi po sili divojke!“
Pa ga siče na dvoje, na troje, 65
Pa ga viša zelenoj jelici,
Da ga jidu vuci i gavrani,
Pak zajaši na njegova konja
I otiđe bilom dvoru svomu.
Daleko je Marko ugledao 70
I brzo je prida nju šetao:
„Boga tebi, sele Mandalino,
Tursko te je momče obljubilo,
Za ljubljenje konja poklonilo!“
„„Nije, brajne, milo dobro moje, 75
Jer sam momku glavu odfatila,
Rasikla ga na dvoje, na troje,
Razvišala po zelenoj jeli,
Pa ga jidu vuci i gavrani.““
Al' govori Kraljeviću Marko: 80
„Ne virujem tebi, Mandalino,
Da to jesi učinila mlada!“
„„Odmo, brajne, za goru na vodu,
I za gorom pod zelenu jelu!““
Kad su došli pod zelenu jelu, 85
Ona Marku lepo govorila:
„„Vidi, brajne, da bi oslipia,
Da sam momku glavu odfatila.
Da mi nije od Boga griota
I od ljudi velika sramota, 90
I tebe bi mlada pogubila!““
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
