| 122. pesma Pjesni razlike
|
Misleći ja nebog o tuzi ljuveni
* * *
Misleći ja nebog o tuzi ljuveni
sve htin'je i razlog kara se u meni,
u tomu ter boju čim mene rat mori,
za koris za moju razlog mi govori:
Serena pjesni čut toliko ne hodi,
er to ni pravi put, na nebo ki vodi.
Odagni ludi san, ter malo pozira',
ne vidiš svaki dan, kako se umira?
A ktin'je pak veli: ne vjeruj ništa toj,
kteći da veseli život se sve dni tvoj;
nu tvoje sve na svit ti srce postavi,
da je već zaslužit podložno ljubavi.
Tako t' me sve mori od dvjeju gnjivan boj,
i sumnju, da gori dobiće razbor moj.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|
