| 122. песма Пјесни разлике
|
Мислећи ја небог о тузи љувени
* * *
Мислећи ја небог о тузи љувени
све хтин'је и разлог кара се у мени,
у тому тер боју чим мене рат мори,
за корис за моју разлог ми говори:
Серена пјесни чут толико не ходи,
ер то ни прави пут, на небо ки води.
Одагни луди сан, тер мало позира',
не видиш сваки дан, како се умира?
А ктин'је пак вели: не вјеруј ништа тој,
ктећи да весели живот се све дни твој;
ну твоје све на свит ти срце постави,
да је већ заслужит подложно љубави.
Тако т' ме све мори од двјеју гњиван бој,
и сумњу, да гори добиће разбор мој.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|
