Marko Kraljević pogubi nečaka
Sablju paše Kraljeviću Marko,
Sablju paše a sablja se sjaše.
Al' besidi Kraljeviću Marko:
„Sabljo moja, biserkinjo moja!
Evo danas devet godinica, 5
Kako sam se s tobom upoznao,
Još te nišam krvljom ponapio,
Al' te sada mislim ponapiti:
Je l' Turčina, je li kaurina,
Je l' po griju, baš od roda moga." 10
Ono ide jedno momće mlado.
„Uklanjaj se, neznana delijo,
Konj umoran pa č' te pogaziti,
A ja srdit pa č' te udariti."
Al' besidi neznana delija: 15
„Nisam ženska, da ti se uklanjam,
Nit divojka, da ti se poklanjam,
Več sam junak da junaka tražim,
Koji bi mi na mejdan izašo
Prije podne na dva na tri sata." 20
Ma'ne sabljom Kraljeviću Marko,
Ma'ne sabljom odrubi mu glavu,
Leteč mu je govorila glava:
„Bog ubio Kraljevića Marka,
Što uradi od svoga nečaka!" 25
Kad to Čuje Kraljeviću Marko,
Plesne s' Marko po desnom kolinu,
Na kolinu nova čoja pukne.
„Alaj meni, do Boga miloga,
Šta uradi' od nečaka svoga!" 30
Kazivačica: Mara Stipič, rod. 1908., Subotica
Zabilježio: Ive Prćić, 1939., 214-215.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
