Марко Краљевић погуби нечака
Сабљу паше Краљевићу Марко,
Сабљу паше а сабља се сјаше.
Ал' бесиди Краљевићу Марко:
„Сабљо моја, бисеркињо моја!
Ево данас девет годиница, 5
Како сам се с тобом упознао,
Још те нишам крвљом понапио,
Ал' те сада мислим понапити:
Је л' Турчина, је ли каурина,
Је л' по грију, баш од рода мога." 10
Оно иде једно момће младо.
„Уклањај се, незнана делијо,
Коњ уморан па ч' те погазити,
А ја срдит па ч' те ударити."
Ал' бесиди незнана делија: 15
„Нисам женска, да ти се уклањам,
Нит дивојка, да ти се поклањам,
Веч сам јунак да јунака тражим,
Који би ми на мејдан изашо
Прије подне на два на три сата." 20
Ма'не сабљом Краљевићу Марко,
Ма'не сабљом одруби му главу,
Летеч му је говорила глава:
„Бог убио Краљевића Марка,
Што уради од свога нечака!" 25
Кад то Чује Краљевићу Марко,
Плесне с' Марко по десном колину,
На колину нова чоја пукне.
„Алај мени, до Бога милога,
Шта уради' од нечака свога!" 30
Казивачица: Мара Стипич, род. 1908., Суботица
Забиљежио: Иве Прћић, 1939., 214-215.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
