Mada/51
| ←Šena dvadeseta | Mada Писац: Nepoznati autor ŠENA DVADESETA I PRVA |
Šena dvadeset i druga<→ |
Evo veće tužni, žalosni i nevoljni Obloždere, dospijevaju sve tvoje forfantarije, veće ti trebuje otiti s ovoga svijeta, almeno da je odi Fantažija, da bi mi napiso ovu vražiju novu materi, neka bi znala, da sam poginuo i da mi se veće ne nada. Aimeh, njeki me znoj smrtni primaga. U zao čas ti se ja stah s Veselom. U zao čas ti se za mene gospar Pavo inamoro. Jaoh noge mi se tresu, nješto mi grize oko srca, snaga gine, vid od očiju pomanjkava. Ah žene, proklete žene, sad poznam da ne možete lijepe biti, nego li za smrt od čovjeka. I ja ginem zato. Vajmeh, pada sva forca od života. Gospa Lučija, mogaše li oni sulimat držati s njegovom zapisom, to ja ne bih poginuo. Jaoh ne mogu se uzdržati. Jezik zapada, riječ pomankava, padoh, umrijeh, poginuh.
Референце
uredi
