Mada/45
| ←Šena četrnesta | Mada Писац: Nepoznati autor ŠENA PETNESTA |
Šena šesnesta→ |
GABRO: Mada kćerce, ti znaš vele dobro da ja ne mislim drugo nego о tebi, zato sam htio porazgovoriti se s tobom i pitat te, koja je tvoja odluka, što misliš?
MADA: Ja sve što je tebi ugodno i za tebi ni privrijediti kuntenta sam živjeti u svakoj nevolli i u svakom zlu.
GABRO: To se od dobre kćerce hoće, nego samo da ti rečem, da sam te vjerio, bi li ti bilo ugodno?
MADA: Meni je drago sve što i tebi i ja ću činiti sve što hoćeš.
GABRO: Da spravi se večeraska primiti za vjerenika gospara Pava.
MADA: To onoga starca bez zuba, grbava i kilava? prije ću otiti utopiti se na veliki mos.
GABRO: O, o, tako se otac posluša. Da nu mi reci, koga bi htjela?
MADA: Rijeću ti, ma ti ne budi žao!
GABRO: Govori!
MADA: Ja bih uzela Luku, na njega mi srce poteže.
GABRO: To onoga Kakacibeta? prijeću kuću obratiti s dnom uzgori. Hoću, da uzmeš Pava.
MADA: Ja Pava neću, ja Pava neću.
GABRO: Ja Luku neću, ja Luku neću.
MADA: Nemoj, ćaće, nemoj toliko biti nemio i srdit, tvoja sam kći, nemoj da sve moje dni plačem i cvilim i žalosna hodim.
GABRO: In verita mi je movala na kompasion. Slušaj, kćerce, ja sam ti i prije reko, da te Luka pito i da sam ga ličencio, a sada kako ćemo opeta š njim tratati.
MADA: Neka je meni, ja ću to pulito provesti i činit da reuška da te opeta moli.
GABRO: I ja znam, ti ćeš mu umijet do potrebe i knjigu pisati. Hodmo u kuću, to ćemo i stabiliti svekoliko.
Референце
uredi
