Мада/45
| ←Шена четрнеста | Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА ПЕТНЕСТА |
Шена шеснеста→ |
ГАБРО: Мада кћерце, ти знаш веле добро да ја не мислим друго него о теби, зато сам хтио поразговорити се с тобом и питат те, која је твоја одлука, што мислиш?
МАДА: Ја све што је теби угодно и за теби ни привриједити кунтента сам живјети у свакој неволли и у сваком злу.
ГАБРО: То се од добре кћерце хоће, него само да ти речем, да сам те вјерио, би ли ти било угодно?
МАДА: Мени је драго све што и теби и ја ћу чинити све што хоћеш.
ГАБРО: Да справи се вечераска примити за вјереника госпара Пава.
МАДА: То онога старца без зуба, грбава и килава? прије ћу отити утопити се на велики мос.
ГАБРО: О, о, тако се отац послуша. Да ну ми реци, кога би хтјела?
МАДА: Ријећу ти, ма ти не буди жао!
ГАБРО: Говори!
МАДА: Ја бих узела Луку, на њега ми срце потеже.
ГАБРО: То онога Какацибета? пријећу кућу обратити с дном узгори. Хоћу, да узмеш Пава.
МАДА: Ја Пава нећу, ја Пава нећу.
ГАБРО: Ја Луку нећу, ја Луку нећу.
МАДА: Немој, ћаће, немој толико бити немио и срдит, твоја сам кћи, немој да све моје дни плачем и цвилим и жалосна ходим.
ГАБРО: Ин верита ми је мовала на компасион. Слушај, кћерце, ја сам ти и прије реко, да те Лука пито и да сам га личенцио, а сада како ћемо опета ш њим тратати.
МАДА: Нека је мени, ја ћу то пулито провести и чинит да реушка да те опета моли.
ГАБРО: I ја знам, ти ћеш му умијет до потребе и књигу писати. Ходмо у кућу, то ћемо и стабилити свеколико.
Референце
уреди
