Ljubovnici/42
| ←Osmi prizor | Ljubovnici Писац: Nepoznati autor Deveti prizor |
Deseti prizor→ |
INTRIGALO: Ne brini se za to ničesa. Ako nijesi mogao s njom govorit, ja sam našao način kako ćeš se s njom razgovorit koliko hoćeš.
FABRICIJO: A može li to bit? Kako li će to bit?
INTRIGALO: Lasno. Malo prije otišla je u grad, ne znam što, ne može vele stat. Ti se vrti ovdje okolo i, kad izide, reci joj tvoj posao i vidjet ćeš da će ti reuškat.
FABRICIJO: Ako mi reuška, o Intrigalo, blago tebi! Neću da za tvoga života potrjebu imaš od nikoga.
INTRIGALO: E, e, gosparu, ja volim danaska kokoš negoli sutra jaje. Teško ti ti meni čekajući.
FABRICIJO: A, to mi ne vjeruješ?
INTRIGALO: Vjerujem, ma...
FABRICIJO: Ma... što?
INTRIGALO: Govori slijepac: „Ja bih uzeo vidjet".
FABRICIJO: Razumijem. Evo ti dva dukata, napij se, starče.
INTRIGALO: Ovako se s ljudmi trata! Ovo je lijepo! Ovako komporta i služit i slušat!
FABRICIJO: Da kad će izit gospođa Lukrecija?
INTRIGALO: Ne može vele stat. Nego, imaj pomnju da ti ne uteče. Ovdje ju gledaj, okolo ove ulice, jer ovuda ima doć, a ja ću se opeta javit za vidjet jesam li ti što od potrjebe. A, ovo je, per vita mia! Gosparu Fabricijo, all' erta!
FABRICIJO: Pođi tja delongo, neka je meni!
INTRIGALO: Ova je intrigana nazbilj! Slušat ću festu ovdje za kantunom.
Референце
uredi
