Љубовници/42
| ←Осми призор | Љубовници Писац: Непознати аутор Девети призор |
Десети призор→ |
ИНТРИГАЛО: Не брини се за то ничеса. Ако нијеси могао с њом говорит, ја сам нашао начин како ћеш се с њом разговорит колико хоћеш.
ФАБРИЦИЈО: А може ли то бит? Како ли ће то бит?
ИНТРИГАЛО: Ласно. Мало прије отишла је у град, не знам што, не може веле стат. Ти се врти овдје около и, кад изиде, реци јој твој посао и видјет ћеш да ће ти реушкат.
ФАБРИЦИЈО: Ако ми реушка, о Интригало, благо теби! Нећу да за твога живота потрјебу имаш од никога.
ИНТРИГАЛО: Е, е, госпару, ја волим данаска кокош неголи сутра јаје. Тешко ти ти мени чекајући.
ФАБРИЦИЈО: А, то ми не вјерујеш?
ИНТРИГАЛО: Вјерујем, ма...
ФАБРИЦИЈО: Ма... што?
ИНТРИГАЛО: Говори слијепац: „Ја бих узео видјет".
ФАБРИЦИЈО: Разумијем. Ево ти два дуката, напиј се, старче.
ИНТРИГАЛО: Овако се с људми трата! Ово је лијепо! Овако компорта и служит и слушат!
ФАБРИЦИЈО: Да кад ће изит госпођа Лукреција?
ИНТРИГАЛО: Не може веле стат. Него, имај помњу да ти не утече. Овдје ју гледај, около ове улице, јер овуда има доћ, а ја ћу се опета јавит за видјет јесам ли ти што од потрјебе. А, ово је, пер вита миа! Госпару Фабрицијо, алл' ерта!
ФАБРИЦИЈО: Пођи тја делонго, нека је мени!
ИНТРИГАЛО: Ова је интригана назбиљ! Слушат ћу фесту овдје за кантуном.
Референце
уреди
