Kako golub kad se odili
od sve druge drage i mile,
na kamenu guka i cvili,
sjedeć vrh ke godi spile;
ali t' brijez uzzrlikće 5
u kamenoj gdi god ljuti,
kad ne vidi svoje ptiće,
i prem gorku žalos ćuti;
tako, draga ma gospoje,
vrh nesrećnih ja nesrećan, 10
kad ne vidim lice tvoje,
željno cvilim i noć i dan;
a ti uživaš u razbludi
ne znajući moju boles,
ni gnjiv, ki me smrtno trudi,15
svak čas kroz tvoj dragi ures.
Jaoh! nesrećo huda moja,
о životu moj prokleti,
dali ć' tako bez pokoja
dalek' drage vik živjeti? 20
Ah! blažena narav hitra,
ka satvori ptici krila,
ter se stani brže od vitra
tuj, gdi je draga i mila;
morski vali, ni planine 25
ter ne mogu zapriečití
ni od sgrada svih visine
dragu k dragoj priletiti.
Radi česa mene pticom
ne satvori višnji odzgara, 30
makar crnom lastovicom,
da t' se ognizdim posred dvora?
Er, jedina ma gospoje,
ja bih tada dnev' i noći,
razgledajuć dike tvoje, 35
slavio te sa svom moći.
Moj bi jezik sve kreposti
postavio priko mire,
da gre slava tve lieposti
svud, kud sunčan zrak dopire; 40
skladajući slatko u pjesni
tvoje dike i tve ime,
činio bih tim, da biesni
svak za tobom po sve vrime.
Ali eto čes nemila 45
za nesreću hudu moju
prem je sasma odlučila,
da od tebe dalek stoju,
ter, biserna moja kruno,
misal ku me srce slidi 50
jezik ne umi toj podpuno
izriet' oko što ne vidi.
Odluka je toj od zvizda
proć zakonu od ljubavi,
da se izbrana tvoja gizda 55
kroz me pjesni ne proslavi.
Budi makar sve protive
proć nesrećom mom životu,
ja ću odsad dokon žive
slavit' rajsku tvu ljepotu. 60
Ovi život, svu mu misal
bitje moje sve čemerno
na službu sam tvu zapisal,
samoj tebi da je verno.
Molim ures tvoj ljuveni, 65
ako službe me dostoje,
kad godi me uspomeni,
žalujući tuge moje.
