Spjevalac stari broj stvar ovu nam poje,
da u strani pakljenoj, zle duše gdi stoje,
jes jedan jur človik, kojega višnji sud
osudi, da ima vik patiti ovi trud
za svoj vaj pokore, da valja jean kami
na jedan vrh od gore svojima rukami,
i u svojoj kad boli gori ga uzvali,
da mu se niz doli opeta obali,
i tuj jad njegova truda se ne skrati,
nu opet iz nova počne ga valjati.
Tač hoće višnji sud meu dušam tim zlima,
da njegov viku trud pokoja ne ima.
Što je ino duša taj, ka u zlu dni traje,
ner človik, koga vaj svita sve skončaje?
a kami težki jes nevolja neprava,
ka mu sve zlu boles s čemera zadava,
ki u noćni dignut mrak scijeneć zled sve rane
druga mu sjutra pak iz nova osvane:
dobro mu još tuga jedna, vaj, ne mine,
a za njom pak druga on čas ga dostigne,
svakomu ter se mni, da viku do vika
trudnije ništo ni nevoljna človika.
