(Marko) ima grdnu ranu

* * *

[(Marko) ima grdnu ranu]

(Marko) ima grdnu ranu,
cvili i pišti glasom do neba,
suzom do zemlje.
Susrela ga majka božja Bogorodica:
— Što ti (Marko) cviliš, pištiš 5
glasom do neba, suzom do zemlje?
— Kako neću cviliti, pištati
glasom do neba, suzom do zemlje,
kad pođoh po pesku,
ubodoh se na tresku, 10
grdne se rane podljutiše,
grdne se ljutice razljutiše.
Ali veli majka božja Bogorodica:
— Lako ćemo rane ugasiti,
s pometiom metlicom, 15
s devojačkom dušicom
i kokošinjim percetom.

---

Pevač, mesto zapisa i napomena

Prikupila, u leto 1933 god., Stanojka Marković, iz Žabara.

Belosavci.

Reference

Izvor

• Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, knjiga 8, 1933.; Petrović, Alaksandar: Narodno bajanje u nekim selima Kragujevačke Jasenice, str. 86.