(Марко) има грдну рану

* * *

[(Марко) има грдну рану]

(Марко) има грдну рану,
цвили и пишти гласом до неба,
сузом до земље.
Сусрела га мајка божја Богородица:
— Што ти (Марко) цвилиш, пиштиш 5
гласом до неба, сузом до земље?
— Како нећу цвилити, пиштати
гласом до неба, сузом до земље,
кад пођох по песку,
убодох се на треску, 10
грдне се ране подљутише,
грдне се љутице разљутише.
Али вели мајка божја Богородица:
— Лако ћемо ране угасити,
с пометиом метлицом, 15
с девојачком душицом
и кокошињим перцетом.

---

Певач, место записа и напомена

Прикупила, у лето 1933 год., Станојка Марковић, из Жабара.

Белосавци.

Референце

Извор

• Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 8, 1933.; Петровић, Алаксандар: Народно бајање у неким селима Крагујевачке Јасенице, стр. 86.